среда, 28 јануар 2015 01:00

Размишљања о образовању

Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање личности. Човек, на почетку само биолошка јединка вођена нагонима, се образује и васпитава, стасајући у Личност, или пак не пролази кроз ове фазе узрастања и постаје нечовек. У овом излагању задржаћемо се понајвише на институционалне облике образовања те видети шта нам они доносе, а шта би требало да донесу.

Образовање и његова компонента васпитање, полазе од породичног круга, и када дете пође у школу већ носи одређене вештине и врлине са собом. У основној школи те врлине и вештине се развијају а нове стварају, док би средња школа требало да означава следећи корак у узрастању сада већ младића и девојке. Данашња школа је потпуно изгубила своју улогу у овом процесу. Као последица мањка деце, гасе се читава одељења и школе, па су професори и остали просветни радници, уплашени за радну норму и своју егзистенцију, снижавајући критеријуме и борећи се за свако дете, од школе направили више играоницу него вежбаоницу знања и врлина. Основна школа више не пружа ни основна знања као што су правилно читање и писање, а камо ли да припреми младог човека за следећу фазу у образовању. Наравно, законски прописи, место да се прилагоде новој ситуацији, иду јој вешто уз длаку задржавајући критеријум великог броја ђака у одељењима, давајући ученицима права која до тада нису имали, при том одузимајући професорима могућности употребе неких васпитно-дисциплинских мера које су раније имали. Такав, размажен и полуписмен млад човек долази у средњу школу, и уместо да иде корак даље у образовању и васпитању, остаје на истом, а вероватно и регресира, јер схвата да је образовање нецењено, а лепо васпитање непожељно у тренутном друштвеном систему. Тада постаје свестан и лошег материјалног стања професора, њихове ниско цењене улоге у друштву и постаје очевидац корупције, протежирања и „гледања кроз прсте“. У том периоду живота полако али сигурно се формирају ставови, а окружен негативним примерима, млад човек лако пристаје на такво стање и подлеже му, идући линијом мањег отпора. Када дође време за факултет, он већ зна шта је потребно: дати новац, наћи везу, или ако тога нема, увлачити се професорима за добру оцену. Знање ни њему а ни професорима више није битно. Он зна да и болоњски систем, са варијантом, само буди редован на предавањима и пролазиш испит, олакшава његов пут завршетка факултета. После завршетка истог, обично се „преко везе“ добија посао (да ли политичке, рођачке или неке друге везе потпуно је небитно) и навикнут на одређени систем (анти)вредности он тако васпитава и своје потомство а на људе са високим моралним и другим стандардима гледа снисходљиво и неповерљиво.

Супротно томе, основна школа би морала да пружи детету позитивне примере. Пре свега, дисциплину, лепо понашање, радне навике, осећај љубави према друговима и свом народу, као и знање неопходно за наредни ниво развоја. У том смислу професорски позив мора поново постати цењен и поштован, а држава мора схватити да је образовање најбољи ресурс који ми можемо да створимо те стога мора прилагодити законске прописе, како са једне стране професори не би били уплашени за своју егзистенцију, а са друге да ученици јасно знају да нису дошли у играоницу нити да губе време, већ да су део једне озбољне установе. Средња школа, поред даљег развијања и продубљивања вештина знања и врлина, мора да омогући и стицање практичног знања те оспособљавања за рад у одређеној струци. Када дође на факултет млад човек већ треба да има развијене радне навике и самодисциплину, јасне и високе моралне и образовне критеријуме и треба да тежи стицању знања. Факултет као заједница професора и студената мора да захтева висок ниво посвећености и преданости, али мора да пружа и адекватне услове. На овом ступњу знање постаје привилегија, и тога морају бити свесни сви који припадају универзитетској заједници. Са тим у вези, држава мора и да омогући запошљавање и развој научног потенцијала код најбољих.

Милан Цекић

Последњи пут измењено недеља, 19 април 2015 12:28
Просто је невероватно колико сличности постоји између страдања српског народа и страдања јерменског ...
У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају ...
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних ...
Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

58.8%Serbia 
29.4%United States 
5.8%China 
5.8%Republic Of Korea 

Јуче: 1
Ове недеље: 3
Прошле недеље: 1
Овог месеца: 7
Прошлог месеца: 14
Укупно: 2486